Islam je treća svetska religija koja smatra da potiče od praoca Avrama, i kao i judaizam i hrišćanstvo, ističe da je ona jedina "prava" religija. Kao i svoje sestrinske religije, i islam je monoteitička religija koja propoveda verovanje u boga koji se naziva Alah. Islam je osnovanu 7. veku i predstavlja se kao konačno Alahovo otkrovenje poslednjem proroku Muhamedu.
Sveti tekst islama je Kuran, koji se smatra "otkrivenom božjom reču". Muslimani veruju da njene stihove Muhamedu, poslednjem proroku, izrecitovao anđeo Gabrijel (Gavrilo). Sune ili zabeležene "Poslanikove" prakse kao što su zapisane u knjigama hadisa (Lit. "Vesti"), pojašnjavaju kako islam treba da se praktikuje, i skoro su važne u praktikovanje religije kao i sam Kuran. Postoji devet (ili deset) knjiga hadisa koje se smatraju važnim i valjanim, od koje se tri smatraju apsolutno važećim. Iako muslimani ne veruju da je Isus Hrist bio sin Božji, on je važan prorok i Muhamedov prethodnik, koji je pomogao u pripremanju sveta za "konačno sranje otkrovenje". Pored toga, neki muslimani veruju da će se Isus vratiti.
U arapskom, "islam" znači "mir" ili "mir kroz služenju" (Bogu, naravno)". Da li su nasilni sveti ratnici poput Osame bin Ladena "pravi muslimani" ili ne, to je već pitanje za muslimanske teologe. Ovo je čest problem sa mnogim drugim religijama koje propovedaju mir i sklad, ali često imaju nasilne istorije.
Sve veći broj zemalja koristi islamski zakon ("šerijat") kao u potpunosti ili kao deo svojih pravnih sistema; a države kojima religija upravlja na ovaj način se nazivaju teokratije. Mnoge islamske teokratije, poput Saudijske Arabije i Irana, su predmet oštrih kritika američkih hrišćanskih desničara boraca za ljudska prava zbog toga što nisu hrišćanska teokratija netrpeljivosti islama prema ženama, homoseksualcima i otpadnicima.
Frakcije[]
thumb|250px|Muslimani su razumni ljudi, problem je u nama što ih ne razumemo. Oni samo žele na miru da uživaju u svojoj nafti i tuku svoje žene. Iako se samopovređuju, oni ne bi ni mrava zgazili, a naročito ne saradnike ovog projekta. Postoji mnogo različitih frakcija islama, ali dve najznačajnije grupe u savremenom islamu su suniti i šiiti. Raskol između sunitima i šiitima je sličan raskolu između Rimokatoličke crkve i pravoslavnih crkava. Interesantno je da su i u islamu i u hrišćanstvu podele došle iz istih razloga - borbe za vlašću i teoloških razloga. Nakon Muhamedove smrti, njegov nećak Alija je trebalo da bude njegov naslednik. Međutim, protivnik po imenu Muavija je poželeo da bude kalif umesto kalifa, pa je ubio Aliju učvrstio svoju vlast i osnovao dinastiju Omejada. Sunitski Muslimani smatraju da svaki pripadnik umeta (ili zajednice vernika) može da drži položaj kalifa i prihvatili su Muaviju kao svog vladara, dok šiitski muslimani smatraju da mogu samo potomci proroka Muhameda mogu da budu kalifi jer samo oni imaju božansko pravo da to učine, pa nisu priznali Muaviju kao svog kalifa.
Unutar i oko ovih grupa postoje i druge podgrupe islama. Među njima se ističe sufizam, asketski duhovni pokret sličan budističkoj filozofiji, i fundamentalističke grupe poput salafizma i vehabizma. Ahmedije, druzo, jazidiza, Nacija Islama i bahaizam su takođe izdanci islama, ali se ne smatraju delom islama, već nezavisnim sistemima verovanja.
Iako se pojam kreacionizam obično više veže za različite oblike hrišćanstva, postoje i muslimanski kreacionisti kao što je opičeni Adnan Oktar.
Vidi još[]
- Karikature Muhameda
Kategorija:Islam