Ateizam je odsustvo verovanja u postojanje bogova. Ateisti su skeptični prema tvrđenjima o natprirodnim pojavama, obrazlažući svoj stav nedostatkom empirijskih dokaza. Takođe, ateisti su ponudili brojne razloge za neverovanje u bilo koje božanstvo.
Zablude o ateizmu[]
Ateizam kao religija[]
Jedna od najčešćih zabluda, često se koriste kao oštra kritika, jeste da je ateizam je religija. Međutim, iako postoje sekularne religije, ateizam se najčešće definiše kao "bez religije." Da se definicija "religije" proširi da uključe i ateizam, na taj način bi se obesmislio svaka upotreba reči "religija" da se opiše nešto. Često se ističe da ako je ateizam religija, to bi bilo isto reći kao da je ne-sakupljanje poštanskih markica hobi, ćelavost da je frizura ili da je nezaposlenost zanimanje. Dalje, ateisti ne obožavaju Čarlsa Darvina ili neku drugu osobu. Iako neki misle da je ateizam zahteva evoluciju da bude kompletan pogled na svet, ne postoji obožavanje bilo čega ili bilo koga u ateizmu, a prihvatanje evolucije nije isključivo samo na ateiste - po tom osnovu ne postoji potreba ni da ateisti prihvate dokaze za evoluciju. Po definiciji, ako bi se ateisti klanjali Darvinu kao natprirodnom entitetu, oni ne bi bili ateisti. Ovo se odnosi podjednako na pritužbe fundamentalista da ateisti u stvari obožavaju Sotonu.
Ateisti, kao celina, nisu ujedinjena grupa, tako da optužba "ateisti" rade stvari X, Y i Z slabo drže vodu. U stvari, nezadovoljstvo organizovanom religijom, i potencijal za grupno mišljenje, jesu ono što tera mnoge vernike da napuste religiju i izjasne se kao ateisti. To ne znači da se takvi pojedinci neće rado pridružiti nekoj drugoj organizovanoj grupi.
Ateisti mrze boga ili bogove[]
Fundamentalisti će često omalovažavati ateisti na osnovu toga što oni mrze "boga". Međutim, ovo nema misla. Ateisti ne negiraju postojanje Boga jer ga mrze ili prosto žele da mrze u grehu, već zato što ateisti jednostavno ne veruju ni u šta od ovih pretpostavki i verovanja. Da ne pominjemo da je besmisleno mrzeti nekog za koga misliš da ne postoji. Tako da mrzeti Boga ima isto smisla kao i neko ko ne veruje u Deda Mraza ga krivi što nije dobio poklon za Božić ili Novu godinu. Pošto ateisti nisu jedinstveni, verovatno postoje ljudi koji bi želeli da neki bog postoji (ali ne mogu da se pomire sa onim što primećuju, kao što je problem zla), nekima se ne sviđa opis boga u Bibliji i ne veruju da takve stvari mogu postojati, neke jednostavno nije briga, a mnogi bi pali negde između ovih definicija.
Moral je još jedno važno pitanje sa kojim se svet suočava, a verski fundamentalisti veruju da oni imaju monopol na objašnjavanje i odlučivanje o moralnim sudovima. Postojie jaki humanistički, kulturni i genetski razlozi za postojanje morala i etičkog ponašanja, i mnogi ljudi, a ne samo ateisti, prihvataju to.
U SAD, gde je kritika ateizma vrlo jaka, političari i evangelisti često izjednačavaju ateizam sa "zlom" komunizma ili sa samim komunizmom. Ovo zlo nije neraskidivo vezano za ateizam. Iako većina pravovernih marksista jesu ateisti (marksizam tretira religiju kao lažnu savest ili opijum za mase koja se treba ukloniti), zločini koji su izvršili Staljin i drugi nisu bili zbog toga što su bili ateisti, već zato što su bili totalitarni i autoritativni. Takođe, postoje i mnogi antikomunisti koji su bili ateisti ili agnostici.
Ateizam je moderan fenomen[]
Ateizam je postojao još u antičkoj Grčkoj kao Epikurejska škola. Istorijski gledano, vladarima je više odgovaralo da svoju vlast objašnjavaju kao božju volju, koristeći još jednu privilegovanu klasu - sveštenstvo - da kontrolišu plebs. Kategorija:Ateizam